U SIĆANJE NA MLADOGA DOMOLJUBA FRANU TENTE (uz rođendan)
O Marjane, kras Marjane, brdo našeg oca, dida,
Neka pisma spomendane Rodu tvojem pripovida.
Nek zaborav ne proguta vraga, crven petokraku,
Kad Brozova sila kruta nad Domajom digla šaku,
Kad no Hrvat bidan, jadan, u riki se krvi kupo,
Kada Pravde bio gladan kad slobodu plaćo skupo.
O Marjane, naš Marjane, sićaš li se poniženja
Kad skiniše s tvoje stine trobojnicu i znamenja,
Kad se jugoruglo vilo, kad proklinjo Hrvat sudbu,
Kad u stravu srce snilo krvoloke, groznu UDB-u?
Ali čekaj – čekaj stvore, što je strav spram domoljublja?
Ak’ ponosom grudi gore, ne glasi l’ se dida trublja:
‘‘Ustaj ranko, ustaj sine, zbaci ruglo sa Marjana,
Vrgni barjak Domovine tamo di je upisana
Časna povist tvoja, moja; di stoljeća bdila mnoga
Crven bila plava boja – Hrvatima dar od Boga.’’
Splite grade, dično misto, stara slavo Dalmacije,
Nije sinak ljubit pristo stope Majke Kroacije.
De pogledaj junačinu, mladog tića, sajnu zvizdu,
Lipu sriću materinu rođenog u tvojem gnjizdu.
Četrdeset sedmog lita Frano Tente mrakom hrli,
Na Marjan se hitro penje – da postavi barjak vrli!
Jugoruglo gazi, baca -Deseti je travanj bio,
Dušom cilom, ‘rabrim dilom Nezavisnu oživio.
A kad sunce Marjan ljubi, s Velebita kliknu vila:
‘‘Zapivajte domoljubi Nezavisna živa bila!’’
Hrvatina, Dalmatinac, povist mu se vikom divi,
U tamnici umro sinac ali prkos i sad živi.
Gledni brate put Marjana pa se siti mladog Frane,
Moli Boga nek Splićanka rađa nove Frankopane.
Autor / Marija Dubravac
