Utorak, 25. lipnja 2024.

Ne pitaj što Domovina može učiniti za tebe, nego što ti možeš učiniti za Domovinu

Nino Raspudić: Plenkovićev paradoks i nedodirljivost petokrake…

Od­go­đe­no – na­po­la ri­je­še­no, mogao bi, po do sa­da po­ka­za­nom, gla­si­ti pre­mi­jer­ski mo­to An­dre­ja Plen­ko­vi­ća. No u vri­je­me ko­je zah­ti­je­va od­luč­no do­no­še­nje od­lu­ka i jas­no pre­uzi­ma­nje od­go­vor­nos­ti, tak­vo sta­ja­li­šte je si­gu­ran put u po­li­tič­ku pro­past, is­ti­na, ma­lo od­go­đe­nu, piše Nino Raspudić u kolumni za Večernji list.

Zad­nja do­ga­đa­nja oko Agro­ko­ra i is­hod ra­da Vi­je­ća za su­oča­va­nje s po­s­lje­di­ca­ma vla­da­vi­ne ne­de­mo­krat­skih re­ži­ma naj­bo­lji su po­ka­za­te­lji, na raz­li­či­tim ra­zi­na­ma, prak­tič­nih po­s­lje­di­ca plen­kiz­ma. Do­no­še­nje ad hoc za­ko­na i ne­po­treb­no pri­vre­me­no mi­je­ša­nje dr­ža­ve u od­no­se iz­me­đu vje­rov­ni­ka po­sr­nu­log pri­vat­nog kon­cer­na bi­lo je sa­mo od­ga­đa­nje su­oča­va­nja sa stvar­noš­ću. Na­kon što je go­di­na­ma gle­da­la ka­ko ras­te, ne­za­ko­ni­to pos­lu­je i tru­li To­do­ri­ćev mons­trum, ko­jem je do­brim di­je­lom u sve­mu to­me “da­va­la ru­ke”, is­ta po­li­tič­ka struk­tu­ra se od­lu­ču­je iz­rav­no umi­je­ša­ti, e da bi se spri­je­čio ne­kon­tro­li­ra­ni ste­čaj pre­ve­li­kog, dak­le “stra­te­ški važ­nog” Agro­ko­ra.

Plen­ko­vić je la­ni, uz po­moć Mar­ti­ne Da­lić, oda­brao i is­tu­rio po­vje­re­ni­ka An­tu Ram­lja­ka, da bi se kas­ni­je, kad je kre­nu­la me­dij­ska palj­ba, ele­gant­no iz­mak­nuo kao da ne­ma s njim ni­kak­ve ve­ze. Bu­du­ći da ni­je sa­mo­ini­ci­ja­tiv­no do­šao s ces­te i za­sjeo u fo­te­lju po­vje­re­ni­ka, Ram­ljak je, shva­tiv­ši da je os­tav­ljen sam na vje­tro­me­ti­ni, ra­zum­lji­vo, dao os­tav­ku. Sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci pri­je fa­tal­nog po­to­nu­ća bro­da, na­kon od­bi­ja­nja ci­je­log ni­za dru­gih, sret­ni­jih kan­di­da­ta, ulo­gu ka­pe­ta­na pre­uzeo je jav­nos­ti sla­bo poz­nat Fa­bris Pe­ru­ško. Iz­raz li­ca no­vog po­vje­re­ni­ka na ti­skov­noj kon­fe­ren­ci­ji go­vo­rio je sve – ve­se­li­je su valj­da iz­gle­da­li lju­di ko­ji su di­rek­tiv­nom pre­uzi­ma­li no­go­met­nu re­pre­zen­ta­ci­ju Sje­ver­ne Ko­re­je na ru­bu eli­mi­na­ci­je u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma.

Opor­ba nju­ši krv i ide na tre­nut­no naj­sla­bi­ju Plen­ko­vi­će­vu ka­ri­ku, Mar­ti­nu Da­lić, či­ji će opo­ziv tra­ži­ti u Sa­bo­ru. Oprav­da­no se sum­nja ka­ko Plen­ko­vić vi­še ne­ma ve­ći­nu – pri iz­gla­sa­va­nju no­ve pred­sjed­ni­ce po­vje­rens­tva za su­kob in­te­re­sa imao je 75 ru­ku, a ne oče­ki­va­nih 78. Špe­ku­li­ra se da su fa­li­le tri Pu­pov­če­ve, ko­jem su ape­ti­ti, na­ro­či­to na­kon pro­pas­ti Tes­la ban­ke, na­ras­li pa po­ka­zu­je zu­be ne bi li do­bio još vi­še. Pu­po­vac dr­ži Plen­ko­vi­ća za stra­te­ško mjes­to, mo­že mu sva­kog tre­nut­ka obo­ri­ti vla­du, i pri to­me ni­je jed­ni. Plen­ko­vi­ćev pa­ra­doks je slje­de­ći: for­mal­no je naj­moć­ni­ji čo­vjek u hr­vat­skoj po­li­ti­ci, pred­sjed­nik naj­ja­če stran­ke i pre­mi­jer, ali je is­to­vre­me­no i naj­sla­bi­ji i naj­o­vis­ni­ji ak­ter na po­li­tič­koj sce­ni. On je po­li­tič­ki lu­tak bez ba­ze ko­ji vi­si o pu­no ko­na­ca, a gu­bi­tak bi­lo ko­jeg od njih zna­či mu nu­žan pad. Je­dan dr­ži Pu­po­vac, je­dan HNS, je­dan Ban­dić, je­dan pre­os­ta­li ma­njin­ci, je­dan ili vi­še njih ne­ko­li­ko frak­ci­ja u HDZ-u. A to su sa­mo for­mal­ni, vid­lji­vi kon­ci, navodi u Večernjem listu.

Ko­li­ko je tu još ne­vid­lji­vih, oli­gar­hij­skih, me­dij­skih, bri­sel­skih, mo­že­mo sa­mo pret­pos­ta­vi­ti. Sto­ga mu ni­je la­ko. Sje­či­vo ko­je mu mo­že pre­re­za­ti tan­ke kon­ce vlas­ti mo­že bi­ti ras­plet Agro­ko­ra, ali i, pri­mje­ri­ce, ra­ti­fi­ka­ci­ja Is­tan­bul­ske ko­nven­ci­je. Bo­žo Pe­trov je ovog tjed­na ko­nač­no iz­a­šao iz or­ma­ra i kao pr­vi li­der važ­ne stran­ke re­kao da je pro­tiv ra­ti­fi­ka­ci­je zlo­glas­ne ko­nven­ci­je. Po­zvao je Plen­ko­vi­ća da o to­me otvo­ri ras­pra­vu u Sa­bo­ru, če­ga se ovaj pa­nič­no bo­ji jer mu na tom pi­ta­nju HDZ pu­ca po ša­vo­vi­ma. Plen­ko­vić je tu u po­zi­ci­ji Bu­ri­da­no­vog ma­gar­ca – s jed­ne stra­ne su oče­ki­va­nja Bruxel­le­sa i dra­gih am­ba­sa­da, a s dru­ge stra­ne se bo­ji ba­ze i ne­pos­luš­nos­ti zas­tup­ni­ka HDZ-a ko­ji se na­da­ju po­li­tič­koj ka­ri­je­ri i na­kon ovo­ga man­da­ta, a ne mo­gu kao on od­ma­gli­ti u Bruxel­les ili Stra­sbo­urg. Plen­ko­vi­ćev­sko no­jev­sko rje­še­nje i tog pi­ta­nja sto­ga se sve­lo se na – ig­no­ri­raj, ne spo­mi­nji. Is­tup Bo­že Pe­tro­va je pri­je­lo­man.

Most pres­ta­je bi­ti la­ba­va plat­for­ma ne­za­vis­nih lis­ta bez za­jed­nič­ke ide­olo­gi­je i po­či­nje se pre­zen­ti­ra­ti kao auten­tič­na, umje­re­no kon­zer­va­tiv­na op­ci­ja. Ti­me je kre­nuo u iz­rav­nu bor­bu s HDZ-om i za is­to bi­rač­ko ti­je­lo ko­je Plen­ko­vić od­bi­ja sva­kim no­vim po­te­zom. Cr­k­va u tom sra­zu si­gur­no ne će bi­ti na stra­ni pro­mi­ca­te­lja rod­ne ide­olo­gi­je pod krin­kom sp­rje­ča­va­nja na­si­lja nad že­na­ma. U Slo­vač­koj je Is­tan­bul­sku ko­nven­ci­ju od­ba­ci­la so­ci­jal­de­mo­krat­ska vlast pa is­pa­da de je naš “des­ni” HDZ na bri­sel­sko uprav­lja­nje, lje­vi­ji od so­ci­jal­de­mo­kra­ta u ne­kim sred­njo­europ­skim zem­lja­ma. S ob­zi­rom na sta­nje u SDP-u, ne bi ču­di­lo da u bu­duć­nos­ti HDZ os­ta­ne zad­nja uz­da­ni­ca lje­vi­ce u Hr­vat­skoj. Još jed­no od­ga­đa­nje i pi­la­tov­sko de­le­gi­ra­nje Plen­ko­vi­ću je ovih da­na doš­lo na na­pla­tu. Ne zna­ju­ći ka­ko se pos­ta­vi­ti pre­ma pro­ble­mu pro­ble­ma­tič­nog zna­kov­lja, usred po­le­mi­ka o slu­ča­ju HOS-ove plo­če u Ja­se­nov­cu, Plen­ko­vić se la­ni od­lu­čio na drev­no rje­še­nje – kad ne že­liš ili ne mo­žeš ri­je­ši­ti pro­blem, os­nuj ko­mi­si­ju.

Ko­mi­si­ja se u ovom slu­ča­ju zva­la Vi­je­će za su­oča­va­nje s po­s­lje­di­ca­ma vla­da­vi­ne ne­de­mo­krat­skih re­ži­ma. Pri­vid oz­bilj­nos­ti dao joj je pred­sjed­nik HAZU-a Zvon­ko Ku­sić, oku­piv­ši, bez jas­nog kri­te­ri­ja, 17 oso­ba, uglav­nom po­vjes­ni­ča­ra i prav­ni­ka, ka­ko se uobi­ča­va re­ći “s ci­je­log po­li­tič­kog spek­tra”, ia­ko će kas­ni­je po­ka­za­ti ka­ko je i tu do­mi­ni­ra­lo “50 ni­jan­si cr­ve­ne”. Ti lju­di su se li­je­po dru­ži­li go­di­nu da­na i iz­ba­ci­li prav­no neo­bve­zu­ju­ći dokument iz dva di­je­la. Oko pr­vog di­je­la su se usu­gla­si­li, a oko dru­gog ni­su pa će ne­ki da­ti iz­dvo­je­na miš­lje­nja.

Dak­le, na­kon go­di­nu da­na, ni­su se mo­gli u pot­pu­nos­ti slo­ži­li ni oko to­ga da li se sla­žu ili se ne sla­žu, jer ni­ti su se u pot­pu­nos­ti slo­ži­li oko za­jed­nič­kog do­ku­men­ta ni­ti su se slo­ži­li da se ne sla­žu, što bi ipak bi­lo mi­ni­mal­no sla­ga­nje. Za­klju­čak, oko ko­jeg se svi ne sla­žu, je da je zna­kov­lje ko­je se ve­že uz fa­šis­tič­ki to­ta­li­ta­ri­zam ne­pri­hvat­lji­vo, a da jed­nu iz­nim­ku či­ni poz­drav “Za dom sprem­ni” u zna­kov­lju HOS-a i to is­klju­či­vo na obi­lje­ža­va­nju ob­ljet­ni­ca iz Do­mo­vin­skog ra­ta, dok ko­mu­nis­tič­ki sim­bo­li ni­su pro­ble­ma­tič­ni.

Pr­vo iz­dvo­je­no miš­lje­nje ko­je je pro­cu­ri­lo u jav­nost dao je Želj­ko Ta­njić, rek­tor Hr­vat­sko­ga ka­to­lič­kog sve­uči­li­šta. U nje­mu is­ti­če: “Hr­vat­ski Us­tav je od­ba­cio ko­mu­nis­tič­ki sus­tav, a net­ko ipak tra­ži da os­ta­nu ko­mu­nis­tič­ki sim­bo­li? Pa po če­mu je on­da taj sus­tav od­ba­čen? Ko­ja je on­da lo­gi­ka za­dr­ža­va­nja ko­mu­nis­tič­kih sim­bo­la? Od­ba­čen po­li­tič­ki, eko­nom­ski, druš­tve­ni i sva­ki dru­gi ko­mu­nis­tič­ki sus­tav, a sim­bo­li os­ta­ju. Za­što? Ko­jom lo­gi­kom? Bu­du­ći da je ko­mu­nis­tič­ki sus­tav osu­đen u Eu­ro­pi i u Hr­vat­skoj, sim­bo­li to­ga sus­ta­va ne mo­gu se upo­treb­lja­va­ti u de­mo­krat­skom druš­tvu”. Os­ta­je dak­le do­jam da je ko­nač­ni is­hod 2:1 za pe­to­kra­ku.

Umjes­to da smi­ri stras­ti u jav­nos­ti, ovak­vo sla­ga­nje uz dje­lo­mič­no nes­la­ga­nje oko sla­ga­nja sa­mo će ih pro­du­bi­ti. HDZ-ov pi­no­ki­jev­ski od­nos pre­ma ko­mu­nis­tič­kom to­ta­li­tar­nom nas­li­je­đu još jas­ni­je se ovog tjed­na mogao vi­dje­ti u Za­pre­ši­ću. U ta­moš­njem Grad­skom vi­je­ću u ko­jem ve­ći­nu ima HDZ iz­gla­san je pri­jed­log po ko­je­mu će se dio do­sa­daš­nje uli­ce mar­ša­la Ti­ta pre­ime­no­va­ti u uli­cu kar­di­na­la Ste­pin­ca, dio u Ave­ni­ju hr­vat­skih bra­ni­te­lja, dok će je­dan dio nas­ta­vi­ti no­si­ti ime po ju­gos­la­ven­skom ko­mu­nis­tič­kom dik­ta­to­ru.

Dak­le, za­pre­šić­ki HDZ-ov­ci su 2018., go­to­vo tri de­set­lje­ća na­kon pa­da ko­mu­niz­ma i Ju­gos­la­vi­je do­ni­je­li po­vi­jes­nu od­lu­ku o skra­ći­va­nju uli­ce mar­ša­la Ti­ta. Po­seb­no je bi­zar­no to da je dio uli­ce na­zvan po nje­go­voj žr­tvi, bla­že­nom Ste­pin­cu, a dio po hr­vat­skim bra­ni­te­lji­ma ko­ji su bra­ni­li Hrvatsku od Ti­to­ve JNA. Sve to HDZ-ov­ci res­pek­ti­ra­ju, ali opet su, za sva­ki slu­čaj, os­ta­vi­li ko­mad i za dru­ga Ti­tu. Oči­to se ra­di o di­rek­ti­vi sre­diš­nji­ce, a ne o lo­kal­noj pa­me­ti. HDZ sve vi­še pod­sje­ća na maj­mu­na iz afrič­ke pos­lo­vi­ce ko­jeg mo­raš pus­ti­ti da se pop­ne na dr­vo da bi mu se vi­dje­la cr­ve­na straž­nji­ca.

Oni bi, kao, pre­ime­no­va­li, ali ma­lo, otvo­ri­li bi ar­hi­ve, ali ta­ko da os­ta­nu po­lu­za­tvo­re­ni. Ne bi iš­li pro­tiv bra­ni­te­lja, ali će us­put zva­nič­no ame­no­va­ti (ju­go) ko­mu­nis­tič­ke sim­bo­le. Za­bav­no je ka­ko sim­pa­ti­ze­ri, do­brim di­je­lom i iz­rav­ni uži­va­te­lji, ko­mu­nis­tič­kog nas­li­je­đa u ovak­vim te­ma­ma odjed­nom pos­ta­ju ve­li­ki tuđ­ma­nis­ti, na­vo­de­ći ka­ko je pr­vi pred­sjed­nik bio Ti­tov par­ti­zan i ge­ne­ral, dak­le ko­ta­čić tog re­ži­ma sko­ro dva de­set­lje­ća. Ali po­li­tič­kim Hr­va­ti­ma Tuđ­man ni­je drag zbog to­ga, već una­toč to­me, dak­le is­klju­či­vo zbog ono­ga što je ra­dio na­kon što je evo­lu­irao i su­ko­bio se s tim re­ži­mom. Ni­je de­ve­de­se­tih hrvatsku voj­sku oki­tio par­ti­zan­skim zna­kov­ljem, ni­ti je u ra­tu it­ko bra­nio de­mo­krat­sku Hrvatsku pod pe­to­kra­kom, već ju se pod njom is­klju­či­vo na­pa­dao.

Kod zna­čenj­ski na­bi­je­nih sim­bo­la kao što su to­ta­li­tar­ni čin in­ter­pre­ta­ci­je je uvi­jek i po­li­tič­ki čin. Sto­ga bi se od Plen­ko­vi­ća oče­ki­va­lo da, na­kon za­klju­ča­ka nje­go­vog ad hoc sa­vje­to­dav­nog Vi­je­ća, pre­uz­me od­go­vor­nost i pred­lo­ži do­ra­du za­kon­skih ok­vi­ra, ako još uop­će ima ve­ći­nu u Sa­bo­ru. Pri to­me va­lja ima­ti na umu ka­ko za­bra­ne u pra­vi­lu do­vo­de do do­dat­nog fe­ti­ši­zi­ra­nja sim­bo­la. Pa će te ono što bez do­volj­no ši­ro­kog kon­sen­zu­sa iz­ba­ciš iz pros­to­ra za­ko­ni­tos­ti u pra­vi­lu su­tra do­če­ka­ti na sta­di­oni­ma i zi­do­vi­ma.

Kolumnu u cijelosti pročitajte OVDJE.

* Mišljenja iznesena u kolumnama osobna su mišljenja njihovih autora i ne odražavaju nužno stajališta Uredništva Braniteljskog portala

Najnovije

Sve je spremno za uvođenje vojnog roka

Foto:MORH   Šesnaest godina nakon ukidanja, Hrvatska vraća obvezni vojni rok. Vojna obveza za sve mladiće starije od 18 godina trebala bi stupiti na snagu s...

Tko je sudac Danny Makkelie, čovjek koji je uništio hrvatske snove u Leipzigu?

Foto:Wikipedia   Je li glavni sudac utakmice, Danny Makkelie, čovjek koji je uništio hrvatske ambicije na Europskom nogometnom prvenstvu? Naime, radi se o iskusnom sucu, koji...

Deseci tisuća vjernika na proslavi 43. godišnjice Gospinih ukazanja u Međugorju

Deseci tisuća vjernika iz svih krajeva svijeta proslavljaju danas 43. godišnjicu Gospinih ukazanja u Međugorju, koje je jedno od najvećih hodočasničkih odredišta u svijetu.   Od...

Dan neovisnosti – povijesna odluka Sabora o pokretanju postupka razdruživanja od ostalih jugoslavenskih republika

U Hrvatskoj je danas spomendan na Dan neovisnosti, kojim se obilježava povijesna odluka Sabora o pokretanju postupka razdruživanja od ostalih jugoslavenskih republika, donesenu 25....

Biblijska poruka 25.6.2024. i tumačenje fra Tomislava Pervana: Obljetnica Gospinih ukazanja u Međugorju

Foto:Radiopostaja Mir Međugorje   Lk 1,39-56 Tih dana usta Marija i pohiti u Gorje, u grad Judin. Uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Elizabetu. Čim Elizabeta začu...